NOVAK ĐOKOVIĆ
Novak
Đoković je prvi put uzeo reket u ruke kada je imao četiri godine. Tog
ljeta, jedan od najboljih teniskih trenera – Jelena Genčić, vodila je
kamp. Svakodnevno je dolazio i posmatrao. Na Jelenin poziv jednog dana,
je počeo i da igra.
“Znala sam da će biti šampion. Bilo mi je potpuno jasno. Bio je ozbiljan, savestan i nadasve talentovan.” – Jelena Genčić
Iako je volio skijanje, pa i fudbal, tenis ga je osvojio – i Pit Sampras, čiju je igru na terenu prosto upijao.
“То је sudbina. Ako vam je nešto u životu suđeno, suđeno vam je!” – Novak Đoković
1999.
Još dok je išao u školu, umjesto da ostane u školskom igralištu i igra
se sa drugom djecom, Novak je trčao kući da bi se spremio za trening.
Kiša, snijeg, raspusti, rođendani, ništa nije moglo da ga spreči da sa
Jelenom razmenjuje loptice. I u jednom trenutku kada je previše
napredovao, Jelena je posavetovala Novakove roditelje: „Ako želite da
dalje napreduje, mora da ide iz zemlje.”
U Srbiji je tih godina vladala teška ekonomska i politička situacija.
Odluka je bila teška, ali jedina racionalna. Sa 13 godina, Novak je
otišao u Minhen, u akademiju koju je vodio čuveni trener Nikola Pilić.
“Neverovatno je koliko je bio fokusiran na tenis od prvog dana
dolaska u kamp. Nikad nisam voleo da prognoziram da li će neko uspeti
ili ne, ali za Noleta sam znao da će biti najbolji!” – Nikola Pilić.
Narednih nekoliko godina Novak je putovao iz Srbije na treninge u
akademiju Nikija Pilića. Prve godine boravka u Nemačkoj ostajao je dva
meseca, zatim se na tri meseca vraćao u Srbiju, pa odlazio ponovo u
Nemačku na mesec dana. Odlaci i dolasci kao način života trajali su neko
vreme, sve dok nije počeo da postiže odlične rezultate.
